Rad sa stajališta kognitivne lingvistike analizira frazeme vezane uz smrt i umiranje. Na samom početku opisana je kratka teorijska pozadina funkcionalnih pristupa jeziku te je u okviru nje dan kratak opis i definicija osnovnih pojmova, konceptualne metafore i konceptualne metonimije, a ukratko je spomenut i noviji pristup proučavanju frazema koji uključuje kulturne modele. Potom je ponuđeno nekoliko različitih pogleda na proučavanje frazema. Kognitivnolingvističkom analizom frazema vezanih uz umiranje utvrđuje se koje su konceptualne metafore i metonimije prisutne u hrvatskom jeziku kada se govori o smrti. Svi su frazemi podijeljeni u nekoliko skupina prema dominantnoj konceptualnoj metafori ili metonimiji kojoj pripadaju. Konceptualna metafora UMIRANJE JE SELIDBA broji najviše frazema i time se pokazala najiskorištenijim mehanizmom prilikom tvorbe frazema vezanih za umiranje. Anketom provedenom među studentima hrvatskoga jezika uočilo se koji se frazemi najčešće koriste kada se govori o smrti, te se u istoj anketi odredilo i koji se frazemi koriste kada se o smrti govori eufemistično. Otprilike se polovica frazema koristi u svrhe eufemizacije, a također postoji podudarnost između frazema koji se najčešće koriste i frazema koji se koriste prilikom eufemiziranja smrti. Pokazalo se da se prilikom eufemizacije smrti u velikoj mjeri koriste konceptualna metafora UMIRANJE JE SELIDBA te konceptualna metafora SMRT JE SAN, dok se prilikom disfemizacije smrti u većoj mjeri koriste konceptualne metafore SMRT JE ŽIVO BIĆE i LJUDI SU ŽIVOTINJE te konceptualna metonimija.