Cilj ovog istraživanja bio je ispitati ulogu nekih psiholoških i socijalnih odrednica u objašnjenju socijalne anksioznosti studenata. Istraživanje je provedeno online na uzorku od 303 studenta. Psihološke odrednice socijalne anksioznosti uključene u ovom ispitivanju bile su temperament (ispitan Skalama temperamenta; Cloninger i sur., 1993), zadovoljstvo tjelesnim izgledom (ispitano Skalom zadovoljstva tjelesnim izgledom) i samopoštovanje (ispitano Rosenbergovom skalom samopoštovanja; Rosenberg, 1965). Odabrane socijalne odrednice bile su kvaliteta obiteljskih interakcija (ispitana Skalom kvalitete obiteljskih interakcija; Vulić-Prtorić, 2004) i socijalna podrška (ispitana Skalom procjene socijalne podrške; Hudek-Knežević, 1994). Socijalna anksioznost ispitana je Skraćenom skalom straha od negativne evaluacije (Leary, 1983). Rezultati hijerarhijske regresijske analize ukazali su na veći izravan doprinos psiholoških faktora (45.2%) objašnjenju varijance socijalne anksioznosti u odnosu na socijalne faktore (9.6%). Od psiholoških varijabli značajnim prediktorima pokazali su se samopoštovanje i izbjegavanje štete, pri čemu je ova dimenzija temperamenta ujedno imala i veći doprinos kriteriju. Od socijalnih čimbenika, jedini značajan prediktor socijalne anksioznosti bila je socijalna podrška profesora. Kod provjere neizravnog doprinosa socijalnih varijabli kriteriju, pokazalo se kako samopoštovanje ima ulogu medijatora u tom odnosu. Točnije, samopoštovanje je medijator odnosa socijalne podrške profesora i socijalne anksioznosti. Zaključak izveden iz provedenog istraživanja je da psihološki čimbenici omogućuju bolje predviđanje prisutnosti socijalne anksioznosti kod studenata u odnosu na socijalne čimbenike te da je odnos socijalne podrške profesora i socijalne anksioznosti posredovan samopoštovanjem.